Milionske poslove servisiranja i održavanja liftova JP Gradsko stambeno iz Beograda godinama unazad poverava firmi Beometal d.o.o. iz Beograda, čiji je vlasnik i direktor Zoran Mirković brat glavnog inženjera za liftove u tom javnom preduzeću Jovana Mirkovića, saznaje Pištaljka.
Jovan Mirković, koji je kao glavni inženjer zaposlen od 16. aprila 2010, učestvuje u procesu planiranja, ugovaranja, realizacije i nadzora servisiranja liftova, a u periodu od 2011. godine do aprila 2013, firma njegovog brata je na servisiranju liftova zaradila 17.838.557 dinara. Da problem bude veći, Jovan Mirković je punih godinu dana po zasnivanju radnog odnosa imao vlasnički udeo u preduzeću Beometal, koje je tada uveliko poslovalo sa Gradskim stambenim. U Agenciji za privredne registre potvrđuju da su u ranijem sudskom registru Zoran i Jovan bili upisani kao vlasnici Beometala, a da je 30.3.2011. godine Jovan Mirković „obrisan iz privrednog društva, sa mesta člana društva“.
U razgovoru za Pištaljku Zoran Mirković, koji je u registru APR-a trenutno upisan kao jedini vlasnik preduzeća Beometal, demantuje da je njegov brat Jovan u momentu zaposlenja u JP Gradsko stambeno bio vlasnik Beometala.
- Jovan čak nije bio ni zaposlen kod nas u firmi, niti je bio ovlašćeno lice. Ovlašćeni za vođenje firme smo ja i moj otac - kaže Zoran Mirković i dodaje da nema nikakvog sukoba interesa u tome što pruža usluge javnom preduzeću u kojem je njegov brat glavni inženjer za liftove. Mirković tvrdi da njegovoj firmi „mnogo lošije ide od kada se Jovan zaposlio u Gradskom stambenom“.
- Ukoliko vidite moj promet, jasno je da meni brat, na moju žalost, ne namešta poslove servisiranja i održavanja liftova. Ja sa tim javnim preduzećem poslujem daleko ranije nego što se moj brat zaposlio tamo, i zbog poslova na kojima on radi za neke nabavke uopšte nisam konkurisao. Samo imam minus zbog toga što je on tamo, baš zbog toga da ne bi bilo, kako vi kažete, sukoba interesa. Pošto se on zaposlio, ja imam sve manji promet - kaže Zoran Mirković.
Na konstataciju novinara Pištaljke da se u bilansima Beometala i dokumentaciji Gradskog stambenog ne vidi da je promet drastičnije opao u protekle tri godine, Zoran Mirković oštro odgovara: "Baš ste vi jadni kad ste našli mene bednog da spominjete na Pištaljci, kao da nemate o čemu drugom da pišete“.
Da državno-privatna saradnja braće Mirković ima naznake mogućeg sukoba interesa potvrđuje i opis poslova glavnog inženjera za liftove iz sistematizacije radnih mesta JP Gradsko stambeno. Prema tom dokumentu Jovan Mirković kao glavni inženjer za liftove obavlja „složene poslove investicionog i tekućeg održavanja“, ali i „koordinira rad svih izvršilaca na poslovima investicionog i tekućeg održavanja“. Zatim, Mirković učestvuje „u pripremi podataka za izradu godišnjih i operativnoh planova i programa na nivou preduzeća“. Posebno je problematično to što sistematizacija poslova glavnog inženjera predviđa da on „učestvuje u snimanju objekata i izradi tenderske dokumentacije za pokretanje postupaka javne nabavke“.
Mirkovićev posao je i da „kontroliše sve snimljene radove i tendere“, ali i da „kontroliše sve mesečne i periodične izveštaje za liftove, vodi i prati realizaciju svih radova po ugovoru“. Takođe, glavni inženjer „prati garantni rok za liftove i preduzima potrebne mere“ i „izrađuje sve dnevne, nedeljne, mesečne i periodične izveštaje za liftove“. Između ostalog, u opisu posla Jovana Mirkovića je i to da „rukovodi i vrši nadzor nad izvođenjem radova, vrši tehničku kontrolu tehničke dokumentacije složenih subjekata“. Sve ove ingerencije praktično znače da je glavni inženjer za liftove Gradskog stambenog i te kako u poziciji da pogoduje Beometalu, odnosno privatnim interesima svog brata.
Inače, Beometal sa Gradskim stambenim neprekidno posluje još od 1996. godine, od kada po ugovoru vrši servisiranje i redovno održavanje liftova u Beogradu, a poslednja javna nabavka za te poslove sprovedena je u 2012. godini. „Ugovori sa izvođačima (bilo da su nastupali samostalno ili kao grupa ponuđača) potpisani su 19.7.2012. godine, na rok od dve godine. Ugovori su sklopljeni sa 15 ponuđača za održavanje ukupno 6171 lifta. Jedan od tih ugovora potpisan je i sa preduzećem Beometal d.o.o. za održavanje 74 lifta (1,2 odsto ukupnog broja liftova)“, piše u odgovoru koji je Pištaljka dobila iz JP Gradsko stambeno. U tom preduzeću kažu da Beometal ne učestvuje u investicionim radovima na liftovima iz njihovog fonda.
Interesantno je da se podaci koje je Pištaljka dobila u JP Gradsko stambeno ne slažu sa podacima iz finansijskih izveštaja Beometala koji su objavljeni u registru APR-a. Naime, iskazani promet Gradskog stambenog u korist Beometala (2009-2012) za svaku godinu je prosečno veći za oko milion dinara u odnosu na prihode prikazane u godišnjim bilansima Beometala. Uprkos tome, podaci ukazuju da je Beometal sve prihode poslednjih godina ostvario prevashodno iz poslova servisiranja i održavanja liftova za potrebe JP Gradsko stambeno.
Kako Pištaljka saznaje, još jedan glavni inženjer za liftove Gradskog stambenog, koji je u toj firmi radni odnos zasnovao 1.12.2009. godine, nalazi se u mogućem sukobu interesa, jer poseduje preuzetničku radnju za održavanje i servis liftova Liftstand. Ipak, iz tog javnog preduzeća odgovaraju da sa Liftstandom nisu imali poslovni odnos.
